Tenk Vihor, novi detalji

Novi detalji o nikad dovršenom razvoju NDT Vihor



Osamdesetih godina prošlog veka, vojna industrija bivše Jugoslavije bila je na svom vrhuncu. Dosledno su praćeni savremeni trendovi u razvoju novog oružja. Razvijane ili su u naoružanje uvođene potpuno nove generacije ratne tehnike. Verovatno najveći uspeh iz tih godina bilo je osvajanje licencne proizvodnje tenka M-84. Posle nekoliko serija osnovnog modela, prelazi se na proizvodnju poboljšane verzije M-84A. Međutim još 4. januara 1984 na Glavnom vojnotehničkom savetu usvojena je studija OMJ "Novi domaći tenk", što je bio prvi korak u projektovanju i proizvodnji budućeg tenka Vihor. Isti savet je 27. decembra 1987. usvojio program realizacije NDT (Novi Domaći Tenk), koji je kasnije dobio ime Vihor. Za rukovodioca projekta određen je prof. dr. Milorad Dragojević, koji je bio osnivač i dugogodišnji načelnik Sektora za borbena i neborbena vozila u VTI, i rukovodilac osvajanja proizvodnje tenkova M-84 i M-84A. Usvojeni plan predviđao je da se prototip i njegova ispitivanja završe do 1991. god, prototipska partija proizvede do 1993. god , a završna ispitivanja i donošenje odluke o serijskoj proizvodnji okonča do 1994 god. Serijska proizvodnja je trebala teći od 1995.(nulta serija od 15 primeraka) do 2012., sa tempom proizvodnje od 100 vozila godišnje, skupa 1700 tenkova, koji bi u stroju zamenili tenkove T-55. Projekat je predviđao upotrebu podsistema sa tenkova T-72/84 koji su bili savremeni ali i razvoj niza novih. Vihor je trebalo da se razlikuje 75% od T-72M i 60% od M-84: Naoružanje 10%, automatski punjač 20%, municija 40%, motor 80% oklopno telo, kupola i SUV 100%. Projekat je bio na dobrom putu i do prekida razvoja većina traženih karakteristika je ostvarena ili čak i premašena. Najznačajnija razlika naspram M-84 su bili novi dizajn oklopnog tela i kupole sa povećanim stepenom zaštite, znatno snažniji motor i SUV sa razdvojenim nišanskim spravama. Vihor je trebao imati 44t i može se reći da se vizuelno znatno razlikovao od porodice T-72 tenkova. Početkom ratnih dejstava i raspadom SFRJ dolazi do prekida  razvoja  novog tenka u momentu kada je dovršena većina elemenata za montažu dva protipa. Do tog trenutka bio je zavrsen funkcionalni model tenka (bez kupole), na kome su vršena ispitivanja transmisije i hodnog dela . Funkcionalni model (predprototip) je ostao u SRJ, kao i motor od 1200ks, transmisija, motorski uredjaji, SUV (bez sprava), PPU i RH podsistemi. Kod finaliste u Slavonskom Brodu u fabrici ;Đuro Đakovic'' ostala su 2 oklopna tela, 2 transmisije, komplet delova serijskog M-84A koji su nabavljeni za potrebe 2 prototipa i više drugih podsistema. Dva odlivka kupole koje je izradila železara Ravne, su verovatno kasnije prepušteni Hrvatskoj. U trenutku prekida programa bili su obezbeđeni svi elementi za montiranje dva prototipa. Kasnije u fabrici ''Đuro Đakovic'' dovršena su bar dva primerka Vihora, ali nije započeta serijska proizvodnja, a ta vozila su poslužila kao osnova i za novije modele hrvatskih tenkova. Vojno tehnički institut u novim, nepovoljnijim uslovima nastavlja dalji razvoj pre svega motora i njegovih uređaja, pa je posle laboratorijskih ispitivanja funkcionalni model opremljen motorom od 1200ks. Tako formiran predprototip osnove tenka (sa kupolom M-84) je tokom ispitivanja prevalio oko 1500km, pri čemu su izvedena funkcionalna testiranja motora, transmisije, uređaja za protivpožarnu i NHB zaštitu, kao i elementa SUV-a. Utvrđeno je da se bez većih promena može ići u dalji rezvoj.
.....Projekat Novi domaći tenk - Vihor nikada nije u celini dovršen, ali u novim uslovima u Saveznoj republici Jugoslaviji je nastavljen dalji razvoj u Vojno Tehničkom Institutu pre svega na motoru i pratećim podsistemima, a u manjem obimu i na drugim sklopovima. Neki od razvijenih sistema našli su primenu u kasnijim projektima modernizacije tenkova T-55, T-72 i M-84. Iskustva na razvoju motora kasnije su korišćena u razvoju modularnih pogonskih grupa IPG1000 / 1200. Formalno, razvoj NDT Vihor je obustavljen 2005. kada je godišnjim planom rada predviđeno gašenje projekta NDT kao i rad na potkalibarnom metku sa teškim jezgrom i detektorom laserskog ozračenja, koji su trebali biti uklopljeni u druge zadatke.
.....U Hrvatskoj je od kupola i oklopnih tela za prototipove dovršen jedan ili dva Vihora. Nišanska sprava je jednodelna, iz slovenčke kompanije Fotona. Motor je snage 1.000KS, a ostali podsistemi su kompletirani, najverovatnije od tenkova M-84A ili novonabavljenih i modernijih.
OSTATAK TEKSTA>>