Svedski tenk STRV-103

Svedski tenk STRV 103


Jedan od najzanimljivijih projekata tenkova, koji je dosao do serijske proizvodnje i visegodisnje operativne upotrebe. Poduza je lista osobenosti koje je ovaj tenk imao u odnosu na ostale iz tog perioda:
Top ugradjen malte ne celom duzinom vozila, 2 motora, 2 ili 3 clana posade, cudan i sistem elevacije i depresije topa, taktiku upotrebe...

Svedska armja je zahtevala specifican tenk, koji ce imati ekstremno malu siluetu, dobru oklopnu zastitu i koji ce u svemu biti prilagodjen specificnim potrebama te zemlje. Razvoj ovog vozila zapocet je u Svedskoj sredinom pedesetih, a dva prototipa su dovrsena 1961.god Projekat je relativno brzo napredovao tako da je 1967.god. zapoceta serijska proizvodnja, koja je okoncana 1971.god, nakon 290 prizvedenih vozila. Pun naziv vozila je bio Stridsvagn 103, odnosno STRV 103. Cesto je koriscena i inicijalna oznaka projekta S-tank.

Osnovno orudje tenka je bio 105mm top Bofors L62, ugradjen prakticno celom duzinom vozila, pri cemu se stice utisak da je oko topa projektovano vozilo. Veoma hrabro resenje je i ugradjeni autopunjac, koji je obezbedio smanjenja jednog clana posade. Visak prostora, koji je dobijen na ovaj nacin iskoriscen je za treceg clana posade, ali i to je isto bio vozac, koji je imao potpuno iste komande i ciji j zadatak bio voznja vozila unatrag. Boforsov top je mogao koristiti i standardnu municiju britanskog topa 105mm L7, koja je ranije isporucena uz Centurion tenkove.

Vozilo je pored "zadnjeg" vozaca imalo i komandira i vozaca/nisandziju u prednjem delu. I jedani i drugi su imali udvojene komande i sprave za voznju i gadjanje, te je ovo,verovatno, jedini tenk u istoriji kojim je mogao upravljati bilo koji clan posade, sa svog mesta. Top nije imao mogucnost klasinog pokretanja, vec je po vertikali pomeran tako da je prednji ili zadnji kraj vozila hidraulikom uzdizan ili spustan! Po horizontali pomeranje topa resavano je pokretanjem celog vozila, sto je obavljao, dizel motor. Kranje komplikovano i skupo resenje, gde je i najmanji kvar od ovog tenka cinio nepokretnu metu.

Pogon je takodje bio krajnje specifican i sastojao se od dizel motora i gasne turbine, te je ovo ujedno i prvi tenk sa ovim tipom pogona, a koji je kasnije koriscen kod ruskih T-80 i americkih M1 tenkova. Dizel motor je u prvim serijama bio Rols Rojs K60 snage 240ks, koji je, kao sto receno koriscen u fazi pokretanja cevi topa i za voznju manjim brzinama, a za vece brzine pokretana je gasna turbina Boing 502 snage 300ks.

STRV 103 je imao za to vreme imao odlicnu oklopnu zastitu, jer se mora imati na umu da je vozilo imalo prosecnu masu (40t) tadasnjih sovjetskih, i nekih zapadnih tenkova, ali uz znatno manju oklopljenu zapreminu, i fenomenalan nagib prednje oklopne ploce, a uz sve ovo stoji cinjenica da je koriscen najbolji svedski celik. Dodatna zastita bocnih strana je obezbedjivana masivnim celicnim "suknjicama", koje su montirane samo u slucaju neposredne ratne opasnosti. Takodje ovo vozilo je imalo pune amfibijske sposobnosti, ali tek naon 20-minutne pripreme, pri cemu je podsecalo na cuvene normandijske D-tenkove.

Kako je vozilo imalo relativno malu specificnu snagu, razvijena je verzija STRV 103B, kod koje je Boingova zamenjena turbinom kompanije Catpillar snage 490ks. Godine 1986. pokrenut je program modernizacije, pri cemu je zamenjen sistem za upravljanje vatrom i ugradjen novi laserski merac daljine. Svako vozilo je dobilo ralicu za samoukopavanje, za razliku od ranije prakse kada je to imalo samo jedno vozilo u vodu. Ovom prilikom je promenjen i dizel motor, na sve pimerke je ugradjen moderniji Detroit dizel 6V53T iste snage. Ovako modifikovana vozila su imala oznaku STRV 103C. Takodje radjeno je i na verziji D,kod koje su ugradjene termalne kamere i niz poboljsanja, ali se od projekta odustalo. U svedskoj armiji ovi tenkovi su korisceni sve do 1997 god (u zadnjem periodu korisceni su za obuku vozaca), kada su zamenjeni modernijim Leopardima 2.

Ovaj tenk nije imao vatreno krstenje. Glavni protivnici su mu po procenama Svedjana, trebali biti sovjetski tenkovi, i ceo koncept je prilagodjen ovoj opasnosti. Insistiranje na najnizoj visini, ja dalo male prednosti u odnosu na racimo tenk T-72, jer je visina manja za 9cm, ali je ovo iznedrilo i niz drugih ogranicenja. Kao veoma specificno vozilo STRV 103 je nekako na pola puta izmedju WWII nemackih panzer jagera i savremenih tenkova. Slozena koncepcija je iznudila i taktiku upotrebe. Bilo je planirano da se mahom koristi za padina brda, sto jeste odgovaralo tamosnjem reljefu, ali je i davalo kranju staticnost odbrani i odredjenu uslovljenost i predvidljivost. STRV 103 nije mogao dejstvovati iz pokreta, a za prci hitac mu je trebao vise vremena od proseka. Ovaj tenk bi bio katastrofalan u napadu, kontranapadu ili pri gonjenju neprijatelja, sto je jedan od glavih zadataka OMJ, pa iako su one opredeljena za defanzivu. Takodje, bilo koja upotreba u urbanim uslovima bila bi kranje upitna. Verovatno je u relnoj praksi, niz problema pravila upotreba dva motora i slozena (jako skupa) hidraulika, od koje je direktno bila vezana upotreba celog vozila.
U svakom slucaju jednoa krajnje lokalizovano i specificno resenje.

Tezina 103 B: 39.7 tona
103 C: 42.5 tona
Duzina 9.00 m (sa topom)
Sirina 103 B: 3.60 m
103 C: 3.80 m
Visina 2.14 m
Osnovno orudje 105 mm L/62 oluceni top
Sekundarno dva fiksna mitraljeza 7,62mm i jedan PA 7,62mm
Motor 103 A:

Rolls-Royce K 60 diesel
- 240 hp (179 kW)
i
Boeing GT502 gas turbina
- 300 hp (223 kW)

103 B:
Rolls-Royce K 60 diesel
- 240 hp (179 kW)
i
Caterpillar 553 gas turbina
- 490 hp (365 kW)

103 C:
Detroit diesel 6V53T
- 290 hp (216 kW)
i
Caterpillar 553 gas turbina
- 490 hp (365 kW)
Snaga / tezina 18.3 ks/tona (B i C)
Radijus kretanja 390 km
Max brzina 50 km/h





STRV 103C, sa SLAT zastitom
Odlican snimak koji ilustruje gore receno
https://www.youtube.com/watch?v=fARGfVA7Mm8

Hidro-pneumatsko oslanjaje:
https://www.youtube.com/watch?v=_Bfts8BBnac&feature=related