Vojska Srbije van granica?

Punopravno clanstvo u vojno-politickim organizacijama, kao sto je NATO, donosi
prava ali i manje zeljene obaveze. Kako je i Vojska Srbije zvanicno zainteresovana
za punopravno clanstvo u ovoj organizaciji (te je u narednom periodu moguc prijem) , namece se i dilema o eventualnom angazovanju nasih
vojnika u drugim zemljama i van misija Ujedinjenih Nacija.
Ako uzmemo u obzir da profesionalna vojnicka karijera nosi sa sobom i veliku dozu neizvesnosti,
te da se zemlja moze braniti i van njenih granica (na ovaj moderan i specifican nacin) da li biste podrzali slanje nasih vojnika u Avganistan ili Irak?

Da podsetimo, vojnike u pomenutim zemljama imaju skoro svi nasi susedi.

A trenutno aktuelne mirovne misije pod okriljem UN u kojima ucestvuju nasi vojnici su:

1. http://www.un.org/Depts/dpko/missions/unmil/
2. http://www.un.org/Depts/dpko/missions/unoci/
3.http://www.un.org/Depts/dpko/missions/monuc/

Citat :

Ako uzmemo u obzir da profesionalna vojnicka karijera nosi sa sobom i veliku dozu neizvesnosti,
te da se zemlja moze braniti i van njenih granica (na ovaj moderan i specifican nacin) da li biste podrzali slanje nasih vojnika u Avganistan ili Irak?

Hm, u svakom slucaju dajem skromnu podrsku odlazaku trupa koje ce se baviti operacijama podrske miru ,ma bilo gde na zemaljskoj kugli .

medjutim , namece se niz drugih pitanja kao sto su :
-zakon o vojsci sa posebnim dodatkom o takvim operacijama (pare na sunce )
-adekvatna obuka i trenig
-naoruzanje i oprema
-ucestovanje u sastvau kojih jedinica i na cijoj strani
- kome su potcinjeni nasi vojnici ,ko moze da ih opozove iz operacije
itd....

SS74 ti dobro znas da kod nas nista nije sigurno, tj. mi i jesmo i nismo za clanstvo u NATOu u isto vreme. Kad cemo uci u NATO ili jos bolje da li cemo uci ja ne znam, ali ako je plata dobra, neka ti profesionalci idu da ginu za tudje interese, ako su spremni na to!
Ratujes za tudje interese i gines za tudje interese, to je tako jednostavno, ja nemam nista protiv.

Ma OK je ici u UN mirovne misije, islo je se i u staroj Jugi i nista tu nije sporno, cak sta vise plemenito je pomoci drugima u nevolji.

Sporno je ucestvovati u americkom a sada vec i NATO-ovom pokoravanju neposlusnog naroda sirom sveta, a sve sa ciljem ojacanja globalnog uticaja gore spomenutih na kapital svojih firmi, odnosno njegovo povecanje. U prevodu ako neko nece da igra po nasim pravilima posaljes mu svoju sirotinju da ga ubije, a kada taj pocne da uzvraca prisilis podcinjene zemlje da posalju svoju sirotinju da gine za ciljeve bogatih, i onda vise nema najveceg protivnika takve politike - javnog mnjenja. Sta je nekog americkog farmera briga sto je poginulo par poljskih vojnika u Iraku. Ne bih voleo da se nasi vojnici nadju u takvoj poziciji.

E da i jos jedno pitanje da dodam koleginom spisku

- Ko ce sve to da plati?

Pitanje je bilo vise teorijske prirode, a Perobp je izneo sasvim dovoljno neresenih pitanja, koje srpaka birokratija nebi mogla sazvakati godinama.
Put do NATO, moze biti za nas veoma dug proces (status Kosova), te mislim da nase momke sigurno jos mnogo godina necemo videti u takvim misijama. Ipak i pored svega novac moze biti veci motiv od tradicionalnog mentaliteta, mislim na Zair i ostalo.

Problem nase vojske cini, jdnim delom, obuka, a drugim delom sredstva.
Da li cemo uciu NATO ili ne, nije mnogo bitno, jer mi svakako moramo usvojiti neke prisutne standarde. U najvecem broju slucajeva se standardi NATO i UN podudaraju. Ovde pre svega mislim na komunikacije. Sistenm komuniukacija, kako mi je objasnjeno, drugaciji je od onog koji se izucava na nasoj VA. Takodje, nama drasticno fali komunikaciona oprema. Trenutno postoji obucen "polu bataljon" za mirovne misije - 1 ceta pesadije, 1 ceta inzenjeraca, sanitetski tim i vod vojne policije. Barem je tako bilo 2005. godine. Ovo svakako nije dovoljno jer se mora u bilo kojoj misiji racunati na rotacije - 3:1 ili 2:1. Drugim recima, mi bi mogli da saljemo po jedan vod na teren i dva da cekaju da ga odmene. Veliki problem je i logistika, ali s obzirom na ovako male snage, mi bi verovatno bili deo neke vece vojske koja bi se starala i o nasoj logistici.
Lepo bi bilo angazovati se u nekoj mirovnoj operaciji, manje lepo u multinacionalnoj operaciji, a anjmanje sedeti skrstenih ruku i kukati na ceo svet, uz mogucnost da te taj svet bombarduje.
Ucesce u multinacionalnim operacijama je signal drzave da preuzima odgovornost na medjunarodnom planu da nesto postigne, i to je pre svega politicko, a manje vojno pitanje.
Problem nase vojske su sredstva i standardi, ili sto bi rekao Bizmark za italijane: Veliki apetit a kvarni zubi!

ne vidim zasto ne kupe rucne radio stanice kratkog dometa do 5km...daleko su lakse za nosenje od RUP12 i RUP6...