Da se nadovezemo na temu Aprilskog rata pisanjem o dagadjajima nakon toga. Tekst nije do kraja sredjen
1941.Sredinom 1941 god. komanda Nemacke armije u Srbiji je pored tri posadne divizije (25-30.000 ljudi) i mnogobrojnih manjih jedinica na raspolaganju imala je i 6 samostalnih tenkovskih vodova, opremljenih sa po 5 Reno FT 17 tenkova. Krajem jula formira se oklopna ceta za specijalna dejstva (Panzer der Kompanie Zur besonder Verwendung 12 ili krace, Pz.Kp.z.b.V.12). Ceta je bila sacinjena od stabnog i cetiri oklopna voda, svega 25 tenkova Reno R-35 (Sa novom oznakom PzKpfw 35R-731/f ). Stab i glavnina cete bili su u Beogradu, a jedna operativna grupa u Kragujevcu. Ceta je aktivno ucestvovala u pokusajima slamanja julskog ustanka tokom leta, jeseni i zime, pretrpevsi ogromne gubitke od oko 70 procenta, mahom zbog kvarova i otkaza. Veliku ulogu ovi tenkovi su imali u odbijanju napada na Krusevac i Kraljevo. Ustanici iako nisu imali PO oruzja imali su uspeha u borbi protiv ovih tenkova. Tako je 9 septembra 1941 god. na komunikaciji izmedju Kragujevca i G. Milanovca, kod sela Vracevsnice zarobljen tenk Reno R 35. Tenk je zarobljen u zasedi koju su priredili pripadnici Kragujevackog i Cacanskog partizanskog odreda. Naime mesovita kolona nemacke pesadije i tenkova je docekana u tesnacu u useku puta, gde tenkovi nisu mogli vrsiti bocni manevar, ni pucati po polozajima koji su nadvisivali tenkove. Posle iznenadnog dejstva po pesadiji, koja se u panici povukla, partizani su poskakali na tenkove pokusavajuci da otvore poklopce. Nemacke posade nenaviknute na ovakav nacin borbe su pocele sa povlacenjem, jedan tenk ostaje u kvaru i biva zarobljen.
Mnogo veci uspeh protiv tenkova je postigla Jugoslovenska Vojska u Otadzbini (JVuO - u narodu nazvanim Cetnici), tokom borbi za Gornji Milanovac. Na dan 29. septembra 1941. Gornji Milanovac oslobadja Takovski cetnicki odred, porucnika Zvonimira Vuckovica (1916-zivi u Kaliforniji) i zarobljava 80 nemackih vojnika koje sporovodi u logor u selu Planince podno Ravne Gore. Nemci su pokusali da povrate grad 3. oktobra, ali im nije uspelo. Tek 15. oktobra 3. bataljon 749. pesadijskog puka 717. posad. div. je ponovo krenuo pod zastitom bornih kola (4 tenka Hockins, od kojih je jedan mozda bio R-35, zaplenjenih u Francuskoj) na G. Milanovac. Na oko pola puta Kragujevac-G. Milanovac, tacnije na Rapaj brdu nailze na mine koje su pokidale gusenice bornih kola. Dva tenka su ostecena. Nemci ipak prodiru u G. Milanovac, ali se ubrzo povlace sa zarobljenim civilima. Prilikom povlacenja 2 tenka (po nekim izvorima 3) ostaju zaglibljena pored recice Despotovice, te bivaju zaplenjena od Cetnickih odreda. Borna kola od tada u posedu Jugoslovenske vojske u Otadzbini (JVuO) tj. cetnika, i ucestvovala su u borbama oko Kraljeva. U ovu borbu nije usao Kragujevacki partizanski odred koji je samu borbu posmatrao sa polozaja juzno od s. Bare. Vise o borbama u tom periodu iz pera Milosava Samardzica mozete procitati ovde: Pri napadu na Kraljevo tokom oktobra ucestvovalo je dva ili tri tenka od kojih je izgleda jedan bio R 35, a ostali tipa Hockins. O toku ovog napada ne postoje pouzdani podaci, ali se zna da je na Renou Nemacka oznaka (Beli Krst) bila premazana tamnom bojom preko koje je iscrtan beli dvoglavi orao ispod crvene krune. Napadom je najverovatnije komandovao konjicki porucnik Sima Uzelac, a vozaci tenkova su bili potporucnik Zarko Borisic i porucnik Dragomir Topalovic. Tenkovi su prodrli u grad izazavsi veliku pometnju. Kroz prve nemacke polozaje su prosli bez ometenja, usled zabune nemackih vojnika, koji su tenkove smatrali za svoje i uklonili rampu na ulazu u grad. Medjutim zbog slabog sadejstva pesadije ovaj prodor nije iskoristen. Zanimljivo je da su Nemci istovremeno u ovom gradu imali dva voda tenkova Reno R 35, ali izgleda da do borbe nije doslo. Do kraja oktobra ovi tenkovi su ucestvovali u vise napada na Kraljevo, a kasnije su ovi tenkovi par puta prelazi pod kontrolu partizana odnosno cetnika. Prilikom povlacenja u Rasku, poslednji ispravni ten je napusten kod Cajetine.
Usled odsustva bilo kakvog PO sredstva, jedini nacin borbe je bio juris i zarobljavanje tenka. U ovome se narocito istakao Sava Kovacevic 26 novembra 1941. god, tokom nocne borbe sa Italijanskom tenkovsko - motorizovanom kolonom u selu Petrovici, blizu Bilece. Improvizovana barikada je zaustavila kolonu nadomak sela, i Sava je zapoceo borbu sa svojih desetak ljudi, a ubrzo pristizu i delovi Grahovske i Lastvanske cete. U jednom momentu Sava sa pistoljem jurisa na jedan tenk i uz uzvik "Predajte se!" zarobljava posadu tenka ( radilo se o lakom tenku Fiat CV-35), a taj primer su sledili i ostali partizani. Ratni plen je bio 3 tenka, 6 kamiona, nekoliko motorcikla i vise vojnika i oficira, sa sve komandantom italijanskog garnizona u Bileci. Tenkovi su vec sutradan upotrebljeni pri napadu na selo Lastva, kada su imali velikog udela u osvajanju zandarmerijske stanice iz koje je pruzan zestok otpor. Vozaci ovih lakih tenkova - tanketa bili su Italijani, a mitraljesci partizani.
1942. Iako su se tokom ove godine formirale i krupnije partizanske jedinice poput divizija i korpusa, tenkovsku jedinicu u to vreme je imao samo 1.Hrvatski korpus. Jedinice koje su u ovom periodu formirane od zaplenjenih oklopnih vozila, obicno nisu dugo postojale zbog specificnih uslova ratovanja - usled nemogucnosti tehnickog odrzavanja i snabdevanja, kao i vezanosti ovih jedinica za puteve, sto se cesto nije uklapalo u taktiku partizanskih odreda. Uostalom i nije se pokusavalo po svaku cenu sacuvanje ovih jedinica. Izuzetak je podrucje Like, gde je vremenom od zarobljenih vozila formiran cak tenkovski bataljon, koji je istrajao do kraja rata. Zaplenjeni tenkovi su koristeni odmah i do krajnjih granica naprezanja U taktickom pogledu nastojalo se da se tenkovi koriste u napadu, uvek sa elementom iznenadjenja i na nacin koji neprijatelj ne ocekuje (npr. drski prodori u gradove). Medjutim cesto je nedostatak iskustva i lose sadejstvo donosilo nepotrebne zrtve i gubitke. Cesto su zbog nedostatka obucenih vozaca, tu ulogu preuzimali zarobljeni italijanski vojnici - dobrovoljci.Krajem januara 1942. god. partizanski odredi u Lici dolaze u posed par tenkova, koje veoma uspesno koriste. Nesto vise o tim iskustvima mozete procitati ovde: Tokom borbi oko Bosanske Dubice 24. maja 2. bataljon 2. krajiskog odreda je kod sela Klekovica od ustaskog bataljona zaplenio dve tankete Fiat. U toj akciji se posebno istakao Mile Mecava, koji je bombama onesposobio posadu prve, a zatim i druge tankete iako je bio smrtno ranjen. Proglasen je za Narodnog heroja. U borbama koje su sledile u junu tokom poznate ofanzive na Kozaru ova vozila nisu mogla biti sacuvana. Pre ovoga tokom maja su u rudniku Ljubija su izradjena nekoliko oklopnih kamiona. Nastali su ugradnjom zeleznickih ploca, a potom su bili naoruzani sa po 3 mitraljeza. Planirana je upotreba za buduce napade na Bosanski Novi, Bosansku Gradisku, Kostajnicu... Neprijateljska ofanziva ih je zatekla u Ljubiji gde su i unisteni. Veoma je zanimljivo kako je upotrebljen oklopni automobil koji je zarobila 4. proleterska cnogorska brigada tokom borbi za Livno krajem decembra. Ovo vozilo je zarobljeno nakon paljenja sa bocom benzina, pri cemu je stradao motor. Sa drugog kamiona je skinut motor, i iskoriscen za popravku oklopnog automobila. Takodje ojacano je i naoruzanje koje je cinio samo jedan mitraljez, te su dodata cetiri puskomitraljeza, koji su kroz proreze mogli dejstvovati bocno. Posada je imala 11 vojnika i doneta je odluka da se ovo vozilo iskoristi prilikom pokusaja zauzimanja Kupresa, koji je branjen sa oko 1.000 Ustasa. Plan je predvidjao da vozilo pod zastitom mraka i pometnje usled artiljerijske pripreme prodre u grad izazove pometnju i neutralise artiljeriju, sto bi skupa olaksalo sam napad na grad. Medjutim napad se nije odvijao po planu. Tokom prilaska gradu, usled sneznih padavina bilo je tesko prepoznati put pa su na vozilu upaljena svetla. Na ulazu u grad iz bunkera je otvorena vatra, a komandant vozila ipak odlucuje da nastavi prodor. Naisli su na prepreku na putu i dalje se nije moglo. Usled jake paljbe biva ostecen i motor vozila, te posada ostaje odsecena i izlozena unakrsnoj vatri. Opkoljeno vozilo je vodilo borbu od pada mraka sve do pola noci. Po njemu su dejstvovali i minobacaci, ali bez dirktnog pogodka. Odbijen je i juris. Oklop vozila je probijen na vise mesta i 5 vojnika je ranjeno. U vozilo i oko njega razlivao se benzin iz probusenih rezervoara. Ipak kasno nocu grupa uspeva da napusti vozilo i da se povuce do svojih polozaja.
Prijem 
Ned Okt 07, 2007 5:37 pm
