Заиста врло занимљив чланак са врло занимљивим саговорником... Наравно, доста тога није речено, али мислим да је једна од занимљивих а неречених података о развоју „Оркана” детаљ да тај систем током развоја никад није имао право, класично бојево гађање код нас... једноставно, класична бојева глава (HE) има тако стравичан разорни учинак на циљу (само једна бојева глава може да разнесе двоспратну кућу да ни једна цигла не остане читава!), па је постојала бојазан да нека ракета не скрене са путање и уместо на полигон падне на неко село и побије људе... Због тога су сва бојева гађања вршена у море, а осе свих лансирних цеви биле су паралелне. Међутим, на овај начин није било могуће утврдити стварну прецизност „Оркана”, тако да је наша екипа отишла у Ирак са зебњом у срцу.
Прво право бојево гађање било је тек у Ираку - на полигону у пустињи. Пре нас своја оруђа демонстрирали су Американци, Совјети и Бразилци и сви су на максималној даљини имали охо-хо-хо-хо растурање. А „Оркан”? На максималном домету СВЕ ракете пале су у круг пречника 20 метара!!! Ирачани су били шокирани снајперском прецизношћу система, али и наши - из горе наведеног разлога... Међутим, брзо су се снаши и хладнокрвно су питали Ирачане колики простор АхБ салва треба да „покрије” да би „размакли” лансирне цеви... већ тад су знали да смо добили посао...