Modifikacije tenka Serman kod nas

O neuspelim pokusajima modifikacije tenkova M4A3E4 Serman, koji su bili u inventaru JNA.
Najznacajniji su ugradnja motora V-2, konverzija u samohodnu haubicu 122mm i lansirni most. Projekat M-634 (sifra "Violina", po evidenciji Uprave bezbednosti), je znacio ugradnju motora V-2 (sa T-34) u tenk Serman. Na ovom projektu je radjeno deset neuspesnih godina. Vec 1956. "Famos" je na svoju inicijativu izradio studiju o ugradnji novog motora u tenk M-4. Sredinom iste godine izradjen je prototip i predocen Upravi OJ, na ocenjivanje. Krajem 1956. tenk sa novim motorom je komisijski ispitivan, pri cemu je ocenjeno da je projekat izvodljiv. Uocen je problem hladjenja motora (koji nije resen ni u narednim godinama), kao i to da performanse nisu bitno popravljene. Nedostaci su otklonjeni i u martu 1957. su obavljena nova ispitivanja u letnjim uslovima, ali pitanje hladjenja motora i dalje nije bilo reseno. Novo testiranje sa ovim motorom obavljeno je avgusta 1959. na relaciji Hrasnica - Jahorina, Hrasnica - Trnovo i Split - Trnovo. Tokom testiranja dolazilo je do pregrevanja Famosovog V2 i niza losih pokazatelja nastalih ugradnjom ovog motora. Naredne 1960. radjeno je na dokumentaciji ovog projekta, a razmatrana je adaptacija u TZI. Kraca ispitivanja su nastavljena i 1961. kada je konstatovano da su nedostaci otklonjeni, a 1962. predlozeno je da se prototip ispita u 194.okbr u Lukavici na duze vreme pre odluke o izradi prototipske partije od 3 vozila. Tokom ove godine radjeno je i na prototipu sa ugradjenom haubicom 122mm, koji je takodje imao motor V-2. Maja 1963. radjeno je na ugradnji lansirnog mosta (projekat M-900). Kupola je skinuta i na njeno mesto ugradjen most, a razmatrana je i ugradnja motora V-2R. Tokom 1964. odustalo se od ugradnje PT topa 100mm na tenk M-4, zbog previsoke cene, ali je nastavljen rad na projektu sa haubicom 122mm. Verovatno je kasnije bilo i pokusaja ugradnje motora V-54 sa tenka T-54. U prvoj fazi trebalo je ugraditi motor V-2R, a zatim i orudje 122mm. Po nekim procenama trebalo je oko 100 tenkova da se ovako modifikuje. U prolece 1964. nastavljena su ispitivanja tenkova M-4 sa motorima V-2 i V-2R, koje je ugradio TRZ br.7 u Hadzicu. Trasa ispitivanja je bila Hadzici - Kalinovik - Mostar i obratno. Odluceno je da se tenk sa motorom V2 uputi u SNCOJ u Banja Luci, a sa motorom V-2R iskoriti za samohodnu haubicu i da se uputi u institut na dalji razvoj. Konstatovano je da ugradnja ovih motora zahteva vece zhvate ne telu tenka, koji iznose 10 miliona dinara, bez motora. Takodje motori V-2R su bili iz prototipske partije od 5 komada, te serijska proizvodnja nije bila sigurna i nije mogla krenuti pre 1968. I pored svega ispitivanja se nastavljaju i dalje. U periodu jun - decembar 1965. vrseno je testiranje tri M-4 sa motorima V-2 i poredjenje sa standardnim M-4 sa fordovim motorom. Utvrdjeno je da primerci sa novim motorima imaju nesto vecu brzinu i bolju mogucnost savladjivanja uspona, ali i da je teze upravljanje, da se teze krecu unazad, potreban je duzi dnevni pregled, motor teze startuje na niskim temperaturama i da se vise zagreva. Ovi nedostaci nisu bitnije uticali na pozitivnu ocenu, pa je ispitivanje modifikacije nastavljeno i naredne 1966. do marta meseca. Modifikovani tenkovi su bili sa brojevima 3006, 3019 i 3614, dok je primerak sa originalnim motorom bio 3593. Planirano je da vozila predju po 1.000km i da ostvare po 100 moto casova. Tokom ispitivanja ostvareno je samo 40-80 casova po tenku: Na jednom je posle lupanja u motoru zabranjen rad, na drugom se pokvario termometar u motoru, dok je na trecem procurela tecnost za hladjenje. U medjuvremenu (oktobra 1965) Uprava artiljerija je predlozila ugradnju haubice 122mm na tenk T-34, a ne na M4A3 zbog zastarelosti i neperspektivnosti. Narednog meseca je prototip SO 122mm na tenku M-4 predlozen za rashodovanje. Po planu trebalo je konvertovati 96 M4A3 u SO 122mm, 168 komada u "oklopne dozere" i 160 komada u lansirne mostove. Naredbom DSNO generala Ivana Gosnjaka, od 17. februara 1966. prekinut je rad na modifikacijama tenkova M-4. Naznaceno je da ubuduce ove tenkove traba koristiti u osnovnoj nemeni, i da kasnije mogu posluziti kao baza za rezervne delove za perspektivnija SO M-36

[img]

Uploaded with ImageShack.us[/img]

Jugoslovenski M4A3, sa ugradjenim motorom V2 sa tenka T34, jasno su vidljivi metalurski zahvati

Prosto neverovatno da neko 10 godina rasipa resurse, da bi na kraju bilo jedno veliko "nista"...
Sta reci, osim JNA

Спирите,
не бих се сложио.

Логистички су биле одличне идеје да се што више унифицира тенковска опрема.
Успели су са прекалибрисањем митраљеза на Шерману, али увођење новог топа, као и мотора, је било безуспешно.

Ипак наша техника 60-их година није била на нивоу. Али то су били почеци да би се касније освојила производња тенка.

Slažem se. Da nije bilo "zezancije" oko TIP A, M-60, pokušaja kopiranja T-55 i drugih projekata, ne bi bilo ni budućih stručnjaka, kvalifikovanih radnika i industrijskih kapaciteta za početak proizvodnje M-84 i M-80.

... "skola" se ne uci na poslu, nego u skoli ... iskustvo se ne stice preko noci, ali ovakav nacin sticanja iskustva u jedinicama na "zivim" projektima, doveo nas je dovde gde i jesmo ... rezultat svega toga i jeste jedno veliko NISTA ... ipak mislim da je spirit u pravu ...

Od početka rada na TIP A pa do početka serijske proizvodnje M-84, školovano je mnogo inženjera i radnika raznih profila. ŠCOMJ je iškolovao veliki broj pripadnika OMJ. Nastale su mnoge fabrike kao što su FAMOS, Rudi Čajevac, Zrak, Bratstvo itd. Nije tu ništa bilo preko noći. Četrdeset godina je prošlo od proizvodnje TIP A do početka serijske proizvodnje M-84.

Jeste period akumulacije znanja i iskustva je bio relativno dug, ali od pocetka osamdesetih SFRJ je zaista imala dobre projekte oruzja za sva tri vida . Inace lose i promasene projekte imaju svi. Osamdesetih je i britanski parlament sprovodio istragu o promasenim, a skupim projektima, a rec je o drzavi sa mnogo duzom i bogatijom industrijskom tradicijom. Rezultat nikada nije garantovan. Setimo se tenka kpz 70, koji su zajednicki radile dve nacije sa ogromnim iskustvom po pitanju projektovanja i upotrebe oklopa, pa su na kraju odustali jer su se nasli u koncepscijskom corsokaku.

Ako imamo u vidu ukupni potencijal tadasnje SFRJ, relativno se dobro radilo.