Funkcionalni model samohodne haubice 122mm.
[img]
[/img]
122 mm SORA SAMOHODNA HAUBICA
Savremeno bojište, u skladu sa izmenjenom fizionomijom izvođenja borbenih operacija, nameće nove izazove pred konstruktore artiljerijskih oruđa. Pored tradicionalnih zahteva u pogledu povećanja vatrene moći (maksimalnog dometa, manevra vatrom, preciznosti i tačnosti pogodaka na cilju), planeri artiljerijskih operacija danas insistiraju na povećanoj mobilnosti, kako taktičkoj tako i strategijskoj. Unapređena taktička mobilnost danas podrazumeva sposobnost samostalnog dolaska na bojište, prelazak sa jednog na drugi borbeni položaj, ali pre svega mogućnost izvođenja borbenih operacija tipa «gun and run» odnosno «gađaj i beži», koje podrazumevaju brzu i efikasnu pripremu elemenata gađanja s ciljem otvaranje vatre po protivniku uz maksimizaciju efekta iznenađenja, praćeno brzim napuštanjem borbenog položaja radi onemogućavanja neprijateljskog kontrabatiranja. Moderne oružane snage značajnu pažnju poklanjaju i pitanju strategijske mobilnosti, prvenstveno u cilju «projekcije moći» (power projection), koja podrazumeva mogućnost prevoženja oruđa, municije i ljudstva transportnim avionima, brodovima i železnicom uz korišćenje postojeće infrastrukture a u najkraćem mogućem roku.
Savremeni artiljerijski trendovi kao odgovor na moderne, kompleksne zahteve, nude razvoj samohodnih oruđa integrisanih sa točkaškom ili guseničnom šasijom. U poređenju sa vučnim, neke od prednosti samohodnih oruđa su:
- veći nivo taktičke pokretljivosti i bolja prohodnost,
- mogućnost savladavanja vodenih prepreka,
- smanjeni logistički zahtevi u pogledu smeštaja i transporta municije i članova posade,
- smanjivanje vremena neophodnog da bi se oruđe pripremilo za marš, prebacilo do novog vatrenog položaja i postavilo u borbeni položaj i
- visok nivo spremnosti za otvaranje vatre i promenu vatrenog položaja.
Događanja na svetskoj artiljerijskoj sceni tokom poslednje i početkom ove decenije, svedoče o prisutnosti trenda unifikacije kalibara u cilju smanjenja troškova opsluživanja oruđa i obuke članova posade. Tako među tzv. zapadnim kalibrima danas egzistiraju 105 mm, prvenstveno namenjen jedinicama za brzo reagovanje, i 155 mm namenjen za opštu vatrenu podršku i rešenje specijalizovanih zadataka na bojištu. Artiljerijska oruđa najrazličitijih kalibara, ranije prisutna na «istoku», danas su svedena na 122, 130, 152 i donekle 203 mm.
Tokom 70-tih godina prošlog veka u bivšoj SFRJ osvojena je licencna proizvodnja sovjetske haubice 122 mm D-30. Izmenama na protivtrzajućem sistemu, uvođenjem visokoefikasne dvokomorne gasne kočnice aktivno-reaktivnog tipa i uvođenjem novog metka M-79, obezbeđeno je osetno povećanje maksimalnog dometa na nivo od 17,2 km u poređenju sa postojećim 15,3 km. Novo oruđe ponelo je oznaku D-30J. Kasnije je nao osnovu ovog oruđa, modifikacijom hidraulične kočnice ugradnjom kompenzatora veće zapremine nastala varijanta D-30JA1.
Analizirajući dalje pravce razvoja artiljerije, kako za potrebe Vojske Srbije i Crne Gore, tako i za potrebe izvoza na svetsko tržište, domaća odbrambena industrija započela je razvoj samohodnog artiljerijskog oruđa-haubice 122 mm, pod oznakom SORA (Samohodno ORuđe Artiljerije).
Samohodna haubica 122 mm SORA namenjena je za:
- uništavanje ili neutralisanje neprijateljskih artiljerijskih oruđa, minobacača i drugih borbenih i transportnih sredstava,
- uništavanje ili neutralisanje neprijateljske nezaklonjene ili zaklonjene žive sile,
- neutralisanje neprijateljskih oklopnih borbenih vozila i vozila specijalne namene,
- rušenje poljskih utvrđenja, otpornih tačaka, baza za snabdevanje, centara veze i komandnih mesta, objekata od posebnog vojnog ili taktičkog značaja i
- otvaranje prolaza u žičanim preprekama i protivoklopnim minskim poljima..
Koncept razvoja samohodnog oruđa SORA predviđa otvorenu ugradnju tj. integraciju delova i sklopova pokretnih po pravcu haubice 122 mm D-30 (D-30J) sa točkaškom šasijom konfiguracije 6 h 6. Iako bi sa stanovišta zadovoljenja zahteva nosivosti neka od vozila formule 4 h 4 mogla da predstavljaju platformu za samohodno oruđe kalibra 122 mm, prednost je data vozilu formule 6 h 6 prvenstveno zbog manjeg specifičnog pritiska na tlo čime je obezbeđena bolja prohodnost oruđa na terenima sa mekom podlogom. Takođe, jedno od dodatnih prednosti korišćenja točkaške šasije 6 h 6 je mogućnost korišćenja postojećih vozila koja se u oružanim snagama u velikom broju koriste za prevoz ljudstva i najrazličitijih tipova tereta. Na taj način, dodatno bi se smanjili logistički troškovi i unapredio parametar cena-efikasnost.
Predviđeno je da u marševskom i borbenom položaju cev oruđa bude usmerena unapred, saosno sa uzdužnom osom vozila. Oslanjanje platforme podrazumeva korišćenje dva kraka i dve oslone stope. Poredeći SORU sa drugim samohodnim artiljerijskim oruđima kod kojih je tokom opaljenja cev usmerena unazad uočavamo nekoliko prednosti: relativno niska vatrena linija, visok nivo bezbednosti posluge pri gađanju, jednostavno i brzo prevođenje oruđa iz marševskog u borbeni položaj i obrnuto. Međutim, imajući u vidu da moderna artiljerijska praksa favorizuje koncept samohodnih artiljerijskih oruđa sa otvorenom ugradnjom osnovnog naoružanja koje može gađati unapred i unazad, nije isključeno da ovakvo rešenje bude implementirano na oruđa SORA.
Neposredno do osnovnog naoružanja predviđena je ugradnja kabine za prevoz članova posade visokih ergononomskih karakteristika, sa sekundarnim zadatkom pružanja zaštite od natpritiska tokom opaljenja.
Tokom razvoja samohodnog artiljerijskog oruđa 122 mm SORA predviđena je mogućnost realizacije samozaptivanja barutne komore sa klinastim zatvaračem, koja bi omogućila korišćenje bezčaurne municije, kao i razvoj i proizvodnju polusagorljive čaure za barutno punjenje municije 122 mm.
Pored osnovnog naoružanja, haubice 122 mm D-30, predviđena je ugradnja teškog mitraljeza 12,7 mm ili automatskog bacača granata kalibra 30 mm koji su efikasni u borbi protiv neprijateljske žive sile i lakooklopljenih ciljeva. U cilju maskiranja, predviđena je ugradnja po dva para bacača dimnih bombi 82 mm u prednji branik i zadnji deo vozila. Borbeni komplet, smešten iza kabine za prevoz i smeštaj članova posade, omogućava bezbedno skladištenje 40 projektila i 40 barutnih punjenja. U okviru polaznih zahteva u razvoju samohodnog artiljerijskog oruđa 122 mm SORA ističe se uslov korišćenja postojeće municije 122 mm kao i komplaeta nišanskih sprava u upotrebi na haubici 122 mm D-30 (D-30J).
Polje dejstva po pravcu pokriva 65 stepeni, uz približno jednako zakretanje u oba smera u odnosu na uzdužnu osu vozila, dok polje dejstva po elevaciji ide do 65 stepeni (bez ograničenja broja delimičnih barutnih punjenja).
Projektovana maksimalna brzina gađanja je 6 metaka u minuti, uz normalnu brzinu gađanja od 4 metka u minuti. U cilju povećanja brzine gađanja kao i smanjenja nivoa zamora članova posluge planirana je ugradnja poluautomatskog punjača elektromagnetnog tipa, koji bi omogućio brzo i jednoobrazno punjenje u celom polju dejstva i po azimutu i po elevaciji. Druge mere automatizacije opsluživanja podrazumevaju ugradnju elektrohidrauličkog sistema za pokretanje cevi po azimutu i elevaciji kao i elektrohidraulički sistem za podizanje i spuštanje krakova i oslonih stopa vozila. Borbena upotreba samohodne haubice 122 mm SORA predviđena je u temperaturskom opsegu od -30 do +50 stepeni Celzijusa, danju, noću pri svim uslovima vidljivosti.
Ukupna masa sistema, sa pripadajućim borbenim kompletom i sedam članova posluge iznosi oko 15,5 tona, što je izuzetno povoljno u ranije spomenutom kontekstu strategijske mobilnosti.
U skladu sa zahtevima potencijalnih korisnika, umesto osnovnog naoružanja-haubice 122 mm može se ugraditi haubica 105 mm dužine cevi 45 kalibara, koja ima unutrašnje-balističko rešenje (izuzev dužine cevi) kao haubica 105 mm M56, M56/33, M101, M101/33 i M101A1/33. Iz ovakvog oruđa se očekuje maksimalni domet od 19000 m sa projektilom 105 mm HE ERBB M02.
Aleksandar Lijaković, Predrag Milićević
Tekst preuzet sa
http://www.yugoimport.com/forum/viewtopic.php?f=148&t=2401
Prijem 
Sre Maj 06, 2009 7:53 am
