Srpski Oklop - forum

Mesto za diskusiju o vojnoj tehnici, ratnoj istoriji i svim ostalim aspektima rata
 
PrijemPrijem  FAQ - Često Postavljana PitanjaFAQ - Često Postavljana Pitanja  TražiTraži  Registruj seRegistruj se  Lista članovaLista članova  Korisničke grupeKorisničke grupe  Pristupi  

Share | 
 

 ‘Za’ i ‘protiv’ profesionalne vojske

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
corto maltesse
Mechanic
avatar

Broj poruka : 31
Datum upisa : 06.06.2007

PočaljiNaslov: ‘Za’ i ‘protiv’ profesionalne vojske   Uto Sep 04, 2007 9:52 am

Savremene armije, cija borbena moc mnogo zavisi od visoke tehnologije i profesionalnih znanja, nasle su se pred dilemom: da li zadrzati redovnu vojnu obavezu ili preci na profesionalnu armiju.


Vojska Srbije treba da do 2012. godine bude potpuno profesionalizovana, a o tome jos nije bilo ni jedne ozbiljnije javne rasprave, ili tematskog skupa. Dok su u nekim zemljama Evrope na profesionalizaciji oruzanih snaga insistirale, pre svega, neke politicke stranke, a armijske strukture bile protiv, u Srbiji imamo skoro obrnut proces: vojno rukovodstvo je prvo iniciralo potpunu profesionalizaciju oruzanih snaga. Sta se dobija, a sta gubi potpunom profesionalizacijom vojske, to u Srbiji jos niko nije precizno opisao.

Istina je da je vojna obaveza zakonito cedo demokratskog drustva... No, vreme profesionalizma odavno je zakucalo na vrata industrijski razvijenih drzava u svim oblastima zivota i rada, pa i u oruzanim snagama. Savremene armije, cija borbena moc mnogo zavisi od visoke tehnologije i profesionalnih znanja, nasle su se pred dilemom: da li zadrzati redovnu vojnu obavezu kao tekovinu demokratskog razvoja po kojem svaki gradjanin ima pravo i duznost da ucestvuje u odbrani zemlje, ili se usmeriti ka vojsci "cistih" profesionalaca? Neke drzave sa dugom demokratskom tradicijom, kao sto su SAD i Velika Britanija, vojnoj obavezi pribegavaju samo u slucaju nuzde. Francuska i Italija tek su posle velikih debata u javnosti i ostrog protivljenja vojnih krugova presle na potpuno profesionalni sistem vojske, dok u Rumuniji, Grckoj, Bugarskoj, Poljskoj i Turskoj mladici jos uvek redovno sluze vojsku. Tako je dilema u izboru aktuelna iako je izgledalo da je resena jos u vreme Nikola Makijavelija i nastanka njegovog cuvenog dela "Vladalac".

Moderno naoruzanje i tehnicki vrlo slozeni vojni sistemi jacaju tendencije ka potpunoj profesionalizaciji vojnog poziva. Vojno lice koje je dobrovoljno odabralo taj poziv i koje ostaje u sluzbi mnogo duze nego vojnik regrut moze mnogo lakse da se postavlja na radna mesta koja odgovaraju njegovom profesionalnom obrazovanju. Posto je kod profesionalne vojske mnogo manja fluktuacija vojnih lica, racionalnije se moze koristiti skupa vojna oprema, a takodje i skolovanje za vojne zadatke. Trupa je prakticno uvek mobilna, nisu joj potrebne duze pripreme kao kod obveznika. Motivacija profesionalaca je po pravilu vrlo visoka, trupa je postedjena mladica koji osecaju odbojnost prema vojnom pozivu i, zapravo, otpadaju svi problemi odbijanja sluzenja vojske. Takodje je mnogo lakse drzati na odstojanju politicke uticaje koji ugrozavaju efikasnost oruzanih snaga. Sprovodjenje discipline ne predstavlja nikakav problem, profesionalna trupa poseduje i visoku borbenu gotovost.

Sve su to prednosti jedne potpuno profesionalne armije. Koji su nedostaci? Pre svega, "profi" armija je vrlo skupa, jer vojnici profesionalci moraju da budu i nagradjeni u skladu sa svojim profesionalnim sposobnostima. Za isti iznos para moze se drzati manji broj profesionalnih vojnika nego vojnih obveznika. To jeste problem, jer cesto se zaboravlja na cinjenicu da se samo profesionalizacijom oruzanih snaga ne moze racunati na bitno smanjenje brojnog stanja iz prostog razloga sto odredjeni vojni sistemi po svojoj tehnologiji zahtevaju i odgovarajuci broj posada i tome slicno. Moguce je da ce neki zadaci biti kvalitetnije izvrseni, ali bi broj vojnika morao da ostane isti bez obzira na to da li su oni vojni obveznici, ili profesionalci. U suprotnom, to je neozbiljno narusavanje vojne moci jedne drzave.


S druge strane, popunjavanje potrebnog brojnog stanja oruzanih snaga kod profesionalne vojske zavisi od spremnosti odgovarajuceg broja mladica da se vise godina posvete vojnom pozivu. Pri tome stalno treba uzimati u obzir da odredjena "godista" imaju manji broj potencijalnih vojnika, a takodje i da prihvatanje vojnog poziva zavisi od uslova u kojima se nalazi celokupna privreda zemlje i posebno trziste radne snage. U vreme dobre privredne konjunkture, kvalitet dobrovoljno prijavljenih vojnika za profesionalce tesko ce odgovarati opstem obrazovnom proseku stanovnistva. A ako se ne prijavi dovoljan broj mladica, u pitanje dolazi bezbednost zemlje.

Rezervisti su poseban problem. Profesionalna armija moze da racuna na vrlo malu rezervu, a u slucaju gubitaka male su i mogucnosti zamene u ljudstvu. I unutrasnjopoliticki razlozi za i protiv profesionalne vojske vrlo su znacajni. Zahvaljujuci regrutnom sistemu, svake godine dolazi do jake fluktuacije unutar vojnog sastava, trupa je tesno povezana sa razmisljanjima drustva, u prvom redu sa generacijom dvadesetogodisnjaka. Time se izbegava politicka i duhovna izolacija, cemu "profi" armija moze lako da podlegne. Trupa ostaje deo naroda, a ne izdvojena institucija kojoj preti elitizam, ili cak razvijanje vlastitih politickih ambicija.

Vojna obaveza sprecava distanciranje stanovnistva od odgovornosti za odbranu zemlje, jer ako postoji profesionalna armija "dobro placeni profesionalci mogu i sami da obave sve poslove odbrane". Jasno je da vojna obaveza trazi od obveznika i licna odricanja, u vremenu, u novcu, ili naprosto u komoditetu. Ista su odricanja i rezervista u vreme vezbi. Trebalo bi da javnost to adekvatno i ceni.

Dakle, da li je Srbiji danas dovoljna manja, cisto profesionalna armija? Postojanje oruzanih snaga kao sredstva i izraza zelje za samopotvrdjivanjem je nezaobilazna konstanta svake drzave. Drzava koja nema oruzane snage nije sposobna ni da vodi politiku, ona ne moze nacionalne interese u medjunarodnim odnosima braniti sa odlucnoscu i u stalnoj je opasnosti da postane subjekt politike i interesa drugih...

www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=37964
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
tpku_2b
Gun loader
Gun loader
avatar

Broj poruka : 81
Godina : 39
Localisation : Zemun
Datum upisa : 08.07.2009

PočaljiNaslov: Re: ‘Za’ i ‘protiv’ profesionalne vojske   Sre Sep 16, 2009 3:14 pm

Vojna obaveza sprecava distanciranje stanovnistva od odgovornosti za odbranu zemlje, jer ako postoji profesionalna armija "dobro placeni profesionalci mogu i sami da obave sve poslove odbrane". Jasno je da vojna obaveza trazi od obveznika i licna odricanja, u vremenu, u novcu, ili naprosto u komoditetu. Ista su odricanja i rezervista u vreme vezbi. Trebalo bi da javnost to adekvatno i ceni.

..............................................................................................................


...'ajde sad ja tebe da pitam ... da li je Vojska isto cenjena u Somboru, Subotici, Zrenjaninu, Sremskoj Mitrovici, Beogradu, Pozarevcu, Smederevu, Kragujevcu, Kraljevu, Nisu, Vranju,Leskovcu,Vranju i Pirotu?
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://www.namestuvoljno.com
 
‘Za’ i ‘protiv’ profesionalne vojske
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Srpski Oklop - forum :: Razno-
Skoči na: