Srpski Oklop - forum

Mesto za diskusiju o vojnoj tehnici, ratnoj istoriji i svim ostalim aspektima rata
 
PrijemPrijem  Često Postavljana PitanjaČesto Postavljana Pitanja  TražiTraži  Registruj seRegistruj se  Lista članovaLista članova  Korisničke grupeKorisničke grupe  Pristupi  

Delite | 
 

 Samohodno oruđe SU-100

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
SS74
Administrator
avatar

Broj poruka : 559
Datum upisa : 01.02.2007

PočaljiNaslov: Samohodno oruđe SU-100   Uto Jan 22, 2013 4:08 pm

U Jugoslaviji


Sredinom pedesetih dolazi do novog političkog zbližavanja SFRJ i SSSR-a, sto je i ozvaničeno takozvanom Beogradskom deklaracijom 2. juna 1955, tokom posete Nikite Hruščova prvog skretara CK KP SSSR-a. U narednom periodu Jugoslavija lagano menja politički kurs, te ubrzo (1957) prestaju isporuke vojne tehnike sa Zapada, realizovane kroz program MDAP. Od velikog značaja bio je ugovor o kreditu za nabavku naoružanja zaključen u SSSR-u 4. avgusta 1961 god. Pregovori su započeti još 19. aprila, uz puno teških zahteva, kao na primer da se isporuka tenkova T-54 uslovljavala i narudžbom starih T-34, a kada je prihvaćena isporuka za T-54, bilo je pokušaja da se isporuče bez stabilizatora i IC uređaja. Ukupna vrednost ugovora bila je tadašnjih 115.912.474 američkih dolara (ekvivalenta današnjih oko 890mil. US dolara), a isporuke su po ovom ugovoru trajale do 1965. god. To je bio period naglog razvoja OJ, ali i JNA uopšte. Isporuceni su mnogi novi tipovi tehnike, od kojih u ranijem periodu nije bilo pandana u JNA i ovo je jedno od najvećih prenaoružavanja JNA tokom njenog trajanja. Pregovori su započeti sa ciljem nabavke tenkova T-54, radara i novih lovačkih aviona, ali je nabavna lista tokom pregovora više puta menjana. SU-100 nisu bili na listi zahteva, ali je pregovoračkoj komisiji u Moskvi pod vođstvom generala Martina Dasovića 16.maja upućena poruka da se od Sovjeta zahteva kupovina samohotki sa topom 100mm, kao kod tenka. Nešto kasnije preneta je poruka da se potražuje količina od 25 samohodnih oruđa, a moguće i više u slučaju odgovarajuće cene. Komisija je 2.juna nakon demonstracije traženog vozila obavestila državni vrh da je sovjetska ponuda 54.476 dolara po jednom SU-100, jedan borbeni komplet municije 2.168, a rezervni motor 8.233 dolara. Poređanja radi jugoslovenskoj delagaciji u isto vreme nuđen je i remontovani T-54 po ceni 87.660 dolara (oko 670 hiljada današnjih). Ubrzo su prihvaćene i ponude za licencu za proizvodnju municije 100mm, kao i otkup tehničke dokumentacije za srednji i generalni remont samohodnih oruđa. Konačno ugovor je zaključen 2. avgusta 1961., a prvi kontigenti nove opreme i oružja stigli su pre kraja godine.

Jugoslovenski SU-100 bili su iz serijske proizvodnje iz 1945. Pre isporuke su remontovani. Ugrađeni su im motori V-2-34, kao i ostala oprema predviđena planom modernizacije (radio uređaj 10-RT-26E, uređaj unutrašnje veze TPU-47 i ostalo). Modernizovani SU-100 su prepoznatljivi po karakterističnoj kutiji za alat na levom boku u visini nadgradnje. Isporuka se sastojala od dva kontigenta od po 20 vozila, koja su isporučena u novembru i decembru 1961. U istom periodu isporučeno je i prvih 20 tenkova T-54A. Nove samohotke su ozačavane četvorocifrenim brojevima, pa su prva tri vozila označena kao 0765, 0766 i 2366. Prve dve su dodeljenje AŠC u Zadru, a kasnije su došle na poligon Nikinci. Treća je tokom šezdesetih korišćena za ispitivanje municije i agregata. Ostala vozila označena su sekvencom od 9800 do 9835, a 40 primerak brojem 9861. Nova samohodna oruđa u JNA dobijaju i novu oznaku "Samohodni top M-44", i bivaju raspoređeni u sastav samostalnih artiljerijskih protivtenkovskih brigada. Ćuprijska 590.art. brigada prima 24 vozila, što je stvorilo uslov da se iz ove jedinice povuku zastareli PT topovi 57mm. Dvanaest SU-100 (ili sada M-44) su upućeni u đakovačku 158. artiljerijsku brigadu, a preostale 4 samohotke su raspoređene tako da je Artiljerijski školski centar u Zadru za potrebe obuke dobio 2 vozila, a u sastav 1. i 7.Armije upućen je po jedan primerak SU-100.

Tokom plana reorganizacije JNA "Drvar 2", sprovedenim tokom 1964-65. preformirane su PT artiljerijske samostalne brigade. Umesto prethodnih brigada baterijskog sastava, formirane su nove sa po dva PO puka. Po novoj formaciji takva brigada imala je jedan puk sa 18 SU-100 i 8 lansirnih vozila 2P26 (sa PO raketama "Šmelj"), a u sastav drugog puka ulazilo je 18 samohodnih oruđa M-36 i takođe 8 lansirnih vozila 2P26. Ubrzo nakon intervencije SSSR-a u Čehoslovačkoj (avgusta 1968.) donosi se odluka o formiranju mehanizovanih brigada, koje su smatrane rešenjem za sprečavanje iznenadnih prodora neprijateljskih oklopnih snaga. U sastav PO diviziona novoformiranih brigada upućen je deo raspoloživih SU-100, koji su izuzeti iz 590. brigade u Ćupriji. PO divizioni mehanizovanih brigada (prvo su formirane 36. i 51. motomehanizovana brigada, a ubrzo i 12. proleterska) imali su 12 vozila 2P27 (BRDM-1) i bateriju od 6 SU-100 (M-44). Početkom osamdesetih i preostala vozila su upućena u sastav ovih diviziona, što je omogućilo formiranje duge baterije, odnosno 12 vozila po divizionu (umesto 2 imali su 1 rak. bateriju od 4 vozila 9P133). M-44 su koristili iste tipove municije kao i tenk T-55.
Po normama JNA SU-100 su nakon pređenih 2.500km išli na srednji remont, a nakon 5.000km na generalni. Po pravilniku iz 1968. pun borbeni komplet sastojao se od 15 TF metaka i 18 pancirno - obeležavajućih, 40 metaka 26mm za signalni pištolj (4 boje), 20 ručnih bombi i 8 dimnih kutija. Panirno zrno je na 500m razdaljine imalo probojnost od 200mm čelične ploče pod pravim uglom, 185mm na 1.000m i 156mm na 2.000m. Poređanja radi SO M-36, koji je imao istu namenu imao je mogućnosti probijanja oklopa pod istim uslovima 500m / 141mm, 1000m / 131mm. Kasnije je u borbeni komplet uvršten i kumulativni metak. U načelu po tenkovima je trebalo dejstvovati u granicama jednog brisanog dometa (oko 1200m), a po OT u granicama od dva brisana dometa.
Početkom građanskog rata 1991., u inventaru JNA još uvek je bilo svih 40 SU-100. Sticajem okolnosti dobar deo tih vozila je uzeo učešća u ratnim dejstvima u Istočnoj Slavoniji, da bi zatim samohotke koje su bile na tom prostoru ušle u sastav Srpske Vojske Krajine. Konačno 1996., a nakon Erdutskog sporazuma o mirnoj reintegraciji iz novembra 1995., preostali SU-100 se povlače u SR Jugoslaviju, verovatno u Sombor, gde je vršena primopredaja ratne tehnike 11.korpusa SVK. Ubrzo je većina ovih vozila rashodovana jer su bila prekobrojna po Dejtonskom mirovnom sporazumu. Pet samohodnih oruđa je preostalo, a neka su i korišćena. Naime u garnizonu u Kačarevu istorijskoj zbirci naoružanja dodeljena su 2 SU-100 (9827 i 9834), a tri su ostala na poligonu Nikinci (0765, 9824 i 9831) i korišćeni su za potrebe Tehničkog opitnog centra. Poslednje zabeleženo dejstvo bilo je 22.avgusta 2008. kada je SU-100 registarskog broja 9831 dejstvovao sa 10 TF metaka M-63P2.



Kompletan tekst na: Srpski oklop
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://stef124.tripod.com
 
Samohodno oruđe SU-100
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Srpski Oklop - forum :: Drugi svetski rat-
Skoči na: