Prvo da pozdravim sve sa foruma, a pre svega autora sajta. Mislim šta reći sem svaka čast, samo tako nastavi.

Tokom 90-tih u časopisu "Oružje" naletim na sliku uništenog tenka Reno FT-17 u tenkovskoj borbi kraj Topole. To me tada zaniteresuje ali ubrzo zaboravim na to. Tražeći neke stare stripove naletim na pribeleške od tada pa evo da vam ih prepričam.

Prema pričama očevidaca tenk je se u Topoli pojavio iznenada i kroz varoš krenuo ka Kragujevcu. Posada je upozoravala ljude koji su izašli na ulicu da vide to "čudo" da se sklanjaju jer dolaze Nemci. Tenk je se po izlasku iz naselja zaustavio na mestu sa kojega je neko vreme osmatrao raskrskicu puteva ka Kragujevcu i Sm. Palanci. Ubrzo su se pojavili Nemci i tenk je krenuo nazad ka gradu i stigavši pre prvih kuća skrenuo je desno, lomeći špalire vinograda, ka raskrsnici puta ka Beogradu . Zastajao je par puta i otvarao vatru na iznenadjene Nemce. Konačni položaj je zauzeo na platou raskrsnice odakle je još neko vreme dejstvovao i pri tome je uništeno par nemačkih vozila. O efikasnosti dejstva najbolje govori to da je posda uspela da krene sa izvlačenjem tenka ali im je nestalo goriva preko puta ulaza u Bolnicu (današnji dom zdravlja) ali su imali i dalje dovoljno vremena da tenk upale i time ga unište. Postoji slika tog tenk na kojoj se u pozadini vidi karakteristična kapija koja se nalazila na tadašnjoj bolničkoj ogradi.

Evo pokušao sam da napravim malu sličicu koja bi trebala da dočara taj dogadjaj. Treba imati u vidu da je naselje te 1941. bilo znatno manje nego danas i da su se na pravcu kojim je se tenk kretao bile samo 3-4 kuće van naselja. Jedna od njih je i kuća mog dede.



Zanimljivost je da je se na mestu sa kojeg je tenk skrenuo u vinograd nalazio nemački top koji je tukao po Rusima koji su nadirali iz pravca Sm. Palanke tokom 1944. kada je Topola oslobadjana.

Inače ovaj dogadjaj je prilično protivrečno opisan u na netu. Od onoga da ništa nije ni bilo pa do borbi prsa u prsa. Zanimljiv podatak se sreće na jednom mestu gde se kaže "Topolu je na prilazima gradu, od namačkih jedinica branio hrabri rodoljub major Dušan Radović, komandant drugog bataljona borbenih kola položivši život za njenu odbranu". Takodje se pominje da je u borbi učestvovalo više reno tenkova....

O upotrebi oklopa u Aprilskom ratu podaci su malobrojni i jos gor krajnje konfuzni. Ja mogu napisati ovaj tekst koji su osnovi zasniva na pisanju Manojla Babica i ''Oklopne jedinice u NOR-u", casopisa ''Oruzje'', i ostalih izvora koji su sporadicno spominjali temu.

Eskadron brzih bornih kola ( 8 vozila Skoda S-Id) nalazio se u Zemunu tokom 6-10. aprila sa zadatkom odbrane aerodroma. Zbog nadiranja nemackih jedinica iz Bugarske eskadron je 10. aprila upucen prema Nisu, u sastav tamosnjih jedinica, gde bi i trebao da dobije zadatak. Istog dana eskadron na Avalskom putu ulazi u sastav Sremske divizije, i biva upucen pravcem Mladenovac - Topola. U Mladenovcu, vozila su dobila gorivo ali ne i municiju za protivtenkovsku borbu. Uvece 10. aprila eskadron se nalazio na raskrsnici puteva Mladenovac - Topola i Mladenovac - Arandjelovac, kada stize nardjenje da je eskadron direktno predpodcinjen stabu 6. A rmije i da se upucuje u Topolu. Rano ujutro 11. aprila eskadron zauzima polozaje za odbranu puta Topola - Mladenovac. Dva vozila, oko 10 casova vrse izvidjanje puta Topola  - Kragujevac. Jedno vozilo ostaje u kvaru, a drugo produzuje sve do iznenadnog susreta sa Nemackom kolonom. Posle razmene vatre tanketa se povlaci prema Topoli, ali i ona ima kvar te su oba vozila morala biti napustena. O nastupanju neprijatelja nije ni izvesteno, te se u trenutku upada neprijatelja u grad vecina posade nalazila van vozila. Prilikom pokusaja ulaska u vozila, pokoseni su mitraljeskom vatrom, tako da je sudbina i ove jedinice bila zapecacena.


     Aprilski rat - Sestog aprila 1941. Nemacka je sa svojim saveznicima zapocela opsti napad na Kraljevinu SHS. Vojska Kraljevine Jugoslavije je od oklopnih jedinica imala 2 tenkovska bataljona, eskadron tanketa i jedan vod oklopnih automobila male borbene vrednosti. Tenkovi su bili po cetama rastrkani po celoj teritoriji tako da su cete 1.okb (popunjen sa FT-17) bile dodeljene 2. 3. i 4. Armiji. Ove cete su bile locirane u Sarajevu, Skoplju i Zagrebu. Drugi tenkovski bataljon nalazio se u Beogradu, u rezervi Vrhovne komande, ali je njegova 3 ceta jos u jesen 1940. prekomandovana u Skoplje u sastav 3. Armije. Eskadron tanketa (brzih bornih kola Skoda) je ostao u Zemunu sa zadatkom protivdesantne odbrane tamosnjeg aerodroma ili za zatvaranje pravaca iz Srema prema Beogradu. Borbena gotovost je bila na jako niskom nivou. Sve jedinice, pocetak rata je zatekao u garnizonima. Vozila nisu bila popunjena gorivom i municijom, tako da naprimer. eskadron tanketa nije dobio pancirnu municiju, a jedino je se ova jedinica mogla efikasno suprostaviti nemackim tenkovima. Izdaja, opste rasulo i dezorijentisanost koja je zahvatila kompletnu vojsku uticalo je i na ove jedinice. Tenkovska ceta u Zagrebu nije ni izasla iz kasarne, gde je i sacekala Nemce. Ceta iz Sarajeva vozom je 9. aprila upucena prema Arandjelovcu u sastav Unske divizije. Rasporedjena je u okolini Orasca. Tri dana kasnije dobija zadatak da nocu marsira pravcem Arandjelovac - Lazarevac, da zastitila odstupanje nekog puka. Rano ujutro ceta je podno Rudnika ostala bez goriva, a da se puk nije ni pojavio. Komandir cete je od komande divizije zahtevao popunu benzinom na sta je odgovoreno da su cisterne zaplenili Nemci u Brdjanskoj klisuri, izmedju G. Milanovca i Cacka. Sa tenkovskih topova skinuti su zatvaraci i demontirani mitraljezi, te ljudstvo kamionima uputilo prema Sarajevu. U Brdjanskoj klisuri su naisli na velike kolicine razlivenog benzina, koji je tekao iz zeleznickih cisterni. Pored nasipa pruge napravilo se malo jezero od benzina, po kome su plutali razni predmeti i burad. Ostalo je pitanje da li ovo bila sabotaza ili nuzna akcija. Ljudstvo je produzilo do Pozege, gde je sa licnim naoruzanjem raspusteno kucama, a da nije ni stupilo u kontakt sa neprijateljem.Treca ceta Prvog bataljona je nocu 6/7 aprila natovarena na zeleznicke vagone u Skoplju. Po planu 3. Armije ova ceta je trebala uci u sastav Sumadijske divizije u Strumickom polju. Ujutro 7. aprila (u to vreme glavnina Sumadijske div. je vec bila razbijena) ceta se iskrcala na zeleznickoj stanici Strumica, kod Udova. Izvrsen je mars prema selu Pirovo i oko 10 casova presla je u odbranu u rejonu Straliste, severno od puta Valandovo - Udovo. Preostale snage Sumadijske divizije su mahom bile odbacene po okolnim brdima te je jedina prepreka nemackom nadiranju prema Djevdjeliji bila ova tenkovska ceta, koja je vec ostala bez jednog tenka, koji je ostao u kvaru tokom marsa. Oko 13 casova Nemacke izvidjacke jedinice su primetile polozaje tenkova, ali komandir cete je zabranio otvaranje vatre. Sledio je iznenadni napad JU-87, Stuka, dok su se privlacili neprijateljski tenkovi i pesadija. Komadir cete je pobegao, a vecina cete je unistena u vazdusnom napadu. Deo cete je ipak pruzio otpor, ali usled zastarelih topova i neodgovarajuce municije, bez veceg efekta.
     Glavnina Drugog oklopnog bataljona (bez trece cete) upucena je iz Beograda preko Srema u susret nemackim oklopnim kolonama. Kada je bataljon stigao u Slavonski Brod, neprijatelj je vec bio u Vinkovcima. Posto su Slavonska i Osjecka divizija bile u potpunom rasulu, bataljon se povlaci preko Save u Doboj. U Doboju je napadnut od Ustasa, nakon pokusaja da jedinica razoruza i zarobe tenkovi. Napad je odbijen i bataljon je produzio prema Sarajevu. U dolini reke Bosne sustigla ga je nemacka 14. oklopna divizija, koja je nadirala iz pravca Banja Luke i Doboja. Treca ceta ovog bataljona je 6. aprila izvela mars iz Skoplja prema rejonu Stipa da bi usla u sastav Bregalnicke divizije. Nakon kontakta sa komandom ove divizije, ceta je u popodnevnim casovima zaposela rejon Jezevo polje, gde su vec bile jedinice 23. puka. U ranim jutarnjim satima 7. aprila razvija se zestoka borba sa nadirucim nemackim jedinicama, koja traje do prepodne istog dana kada se puk i tenkovska ceta povlace prema Velesu. Ceta se pod borbom povlacila do sela Olujic, gde je zaposela polozaje za odbranu kominikacije s.Olujic- Veles, u vecernjim satima. Nemacki tenkovi na prednji polozaj privlace PT topove od 75mm, protiv kojih je oklop Renoa 35 bio nemocan, te je nakon energicnog napada kompletna ceta biva unistena, a komandir zarobljen.

Ma sve je to OK što si ti napisao iz ovih izvora i motiv mog pisanja nije da bilo šta menjam već da ako neko zna ponešto o ovome to i napiše.

Tako na primer. Što se tiče Škoda iz ovog teksta ja zaključujem da su njihove posade poginule kada su Nemci ušli u Topolu a to se nije desilo tamo, koliko su meni to rekli (ako su lagali mene i ja lažem vas) već u Ralji koja se nalazi nekih 20-tak km. od Mladenovca ka Bg-u. Takodje ovaj put tenkova od Arandjelovca ka Lazarevcu i onda da se ostane bez goriva pod Rudnikom nema bas veze sa geografijom i tadašnjim putevima. Šta da se radi bilo je drugo vreme i knjige su pisali ljudi kojima je ciljm bio da ionako mali učinak kraljevske vojske učine još manjim otuda i konfuzija u podacima.

Jedno pitanje: U brojevima časopisa "Oružje" koji govore o tenku Reno Ft-17 i Škodi S-id kaže se da će više reči o oklopu u aprilskom ratu biti u narednim brojevima - e sad jel izašao neki članak na tu temu?

Ma nista posebno, bilo je nesto malo teksta u jednom od brojeva. Ako ne gresim mislim da je autor teksta bio Nebojsa Djokic, za koga kazu da cesto veoma lakonski obradjuje pojedine teme. Meni je licno krivo sto nije nastavljena, odlicna serija tekstova o nemackim tenkovima, usled gasenja casopisa.

Pozdrav
Slavko