Srbija jos uvek ne moze samostalno da proizvodi tenk M-84, ni u njegovoj osnovnoj varijanti. Za tako nesto ne postoje tehnicke mogucnosti, ni materijalna sredstva. Komunizma (socijalizma) vise nema, pa tako ni firme koje bi eventualno ucestvovale u ovom poslu, ne bi radile za dzabe. Za tako velike poslove, bez izvoza nema ni profita.
Ovo znaju i u TRZ Cacak, pa sa nestrpljenjem ocekuju odluku kuvajtskih vlasti, kojoj ce zemlji poveriti modernizaciju njihovih M-84AB.

Ma nije u pitanju moj stav. Ne mogu TRZ Cacak i 14. Oktobar da proizvode M-84, kada to nikada nisu radili.
Dge ja dokumentacija, gde su ostale firme koje su ucestvovale u izradi sklopova za taj tenk (glavne komponente SUV-a i ostale opreme se nisu proizvodile u Srbiji), gde su strucnjaci koji su radili na tenku?
Mozda bi mogli da ga proizvodimo kao i Zastavu 10. Da nam stizu odredjene komponente tenka, koje bi se sklapale u Srbiji. Ali to nije proizvodnja, vec neka vrsta usluzne delatnosti. Ko bi tu imao vecu zaradu, to niko nezna.

Tenk je svakako jedno od najslozenijih sredstava ratne tehnike. Cak je i ondasnja SFRJ imalA ogromnih problema oko osvajanja licence. Kompletna proizvodnja u Srbiji nije moguca, sem finalizacije i ucestvovanja sa oko 30-35% u izradi. Ipak i tako dobijen tenk tesko bi nasao kupca u svetu i tesko opravdao ogromna ulozena sredstva (kojih uspet i nema), a najveci problem je odsustvo bilo kakve politicke volje i imidz pacifizma.

Za podsecanja troskovi koje je imala ex-SFRJ:

Troskovi osvajanja proizvodnje tenka M-84 (u mil. dolara)
A. Licenca
39
B. Razvoj u Jugoslaviji:

*obrada licencne dokumentacije
7
*izrada specijalnih alata
121
*izrada probne partije
13
C. Investicije u privredu - procena
2.905
Skupa
3.085

A sta sam ja govorio do sad?!?!
Nesto malo proizvedemo, nesto uvezemo, onda lepo sve to sastavimo i eto nama tenka...
E sad sto je tu gotovo nikakav profit, to je druga stvar, barem se nesto radi, to je vazno.

Govorimo o mogucnosti proizvodnje M-84ke, to sto drzava ne da pare...

A sta mislite kako ce Hrvati da sastave Degmana, od cega bre, od starih delova????

Pa ne moze samo da se radi, a da nema zarade. Nece radnici TRZ Cacak ili 14. Oktobra da rade ko crnci za dzabe. Mora neko njima i da plati za taj njihov rad. Ta vremena su davno prosla. Ako nema profita, a on se u vecoj meri moze obezbediti samo izvozom, onda nema ni smisla raditi nesto sto ce u startu biti gubitak za drzavu i same radnike u firmama koje bi ucestvovale u poslu.
A hrvati mogu samo da presipaju iz supljeg u prazno, sto se tice proizvodnje novih tenkova.

Ma pare za plate ce biti, mora, sve to ulazi u cenu tenka ali ostvarivanje neke velike zarade je nemoguce, moguce je samo ostvariti neku minimalnu zaradu od ovog posla. E sad sto bi neki hteli da zarade milijarde ko za vreme ex. YU...
Vazno je da se radi, uz pomoc drzave, mogle bi da se otvore neke male privatne fabrike (preduzeca) koje bi proizvodile neke sitne delove za tenk, pa ceo trup tenka, bez kupole je ustvari jedan teski bager.
Ne govorim ja o osetljivim delovima za tenk, takvi delovi moraju da se uvezu ili proizvedu u fabrikama namenjenim za to. Ali sto da ne, neka to bude jos +5% delova proizvedenih ovede, pa smo nesto uradili.

Sta hoce neko da mi kaze da bi nam nesto falilo da proizvedemo nove tenkove za Kuvajt ili da prodajemo Iraku osnovnu verziju M-84ke, mada tu ima dosta politike...

Uh drugar. Daleko je telo tenka od nekakvog teskog bagera. Ono je sastavljeno od zavarenih pancirnih valjanih ploca, pod odredjenim uglom i od posebnog materijala. Za njegovu izradu su potrebni specijalni alati i oprema. Samo potporni tockovi su izradjeni od posebne legure aliminijuma, a presu i ostalu opremu potrebnu za izradu takvog materijala ja imao samo aluminijumski kombinat iz Podgorice. Pa gde je izrada cevi i livenje kupole. Za sve ove "velike" radove su potrebni specijalni alati i ostala oprema koje vise nema. Nema vise ni strucnog kadra koji je radio na svemu ovome. Po nekim informacijama, vise ne postoji ni tehnicka dokumentacija.
Ono sto bi nasa vojna industrija mogla da radi je remont i modernizacija postojecih M-84 u M-84AB1. Ako se radi o kuvajtskim tenkovima, onda bi oni morali da se transportuju do luke Bar, pa dalje do TRZ Cacak ili 14. Oktobar, gde bi se ovi poslovi obavljali. To je odlican posao zanjih, samo je problem sto je veliki deo opreme, koji je ugradjen u M-84AB1 ruske proizvodnje, sa tenka T-90 i sve to mora da se kupi od njih u velikim kolicinama. Pitanje je dali ovaj posao njima odgovara, jer oni forsiraju prodaju njihovih T-90, koji je skuplji od nase modernizacije M-84AB1.

Kuvajt sigurno nece da baci 84-ke niti da ih ostavi u sadasnjoj varijanti. Pitanje je kada ce i ko uraditi modernizaciju

У производњу М-84 у СФРЈ било је укључено преко 100 предузећа, а све је "склапано" у "Ђури Ђаковићу" у Славонском Броду. Ниједна од новонасталих држава није у стању да тај посао обави сама- можда су ту корени будуће регионалне војне сарадње, јер кад паре почну да притичу, много ствари се лако заборави, па и ратови.

Nesto sto ima veze sa eventualnim nastavkom (pocetkom) proizvodnje tenkova M-84 u Srbiji.
Tekst je napisao Vladimir Ivanovic na jednom drugom forumu, a ja prenosim jedan deo koji se tice ovoga sto sam naveo. Ujedno ovaj tekst pokazuje koliko je drzavi Srbiji i njenoj vojsci stalo do ljudi koji su bili alfa i omega za ovaj tenk. Nadam se da Vladimir nece da se ljuti zbog prenosa teksta.

Skupocjena oprema koja je sluzila za proizvodnju tenka je bacena na otpad u Banja Luci. Bukvalno, kompletna oprema za proizvodnju je u ispravnom stanju odnesena na banjalucki otpad i bacena. Nekadasnje milionske vrijednosti, ukljucujuci kupole tenkova, ispravne topovske cijevi, oprema za podesavanje tenkova, lasera, racunara, hidraulike i ostalog je bacena na otpad. Ukljucujuci i moju dokumentaciju o ovome tenku koju sam godinama pravio, moje seme, modifikacije, alati, specijalna servisna oprema, softver za automatsku detekciju kvara koji koji sam nekad nudio vojsci Jugoslavije itd, itd. Tako da se ni ja niti itko od mojih prijatelja vise ne bavimo ovim poslovima i ne razmisljamo o novim tenkovima, modifikacijama itd. Nadjemo se ponekad ili se sretnemo u gradu malo popricamo i odemo svako svojim putem.

Ekipa koja je pravila tenk iz Banja Luke

1 ja radim u RTRS-u
2. Zoka, obisli smo zajedno jako puno zemalja i radili na dosta tenkova sada je direktor jedne firme u BL
3. Makso, radio na tenkovima u vise zemalja, najvise u Egiptu na termoviziji razvozi pice za jednu piceriju u BL
4. Milovan, radio sa mnom godinama u servisu i u Kuvajtu bavi se snimanjem kamerom svadbe, krstenja, sahrane itd
5. Mitar, radio na nasim prvim tenkovima u Siriji, bio sa mnom u Kuvajtu radi u prodavnici lijekova u BL
6. Mirko, glavni mehanicar za nisansku spravu i najveci opticki strucnjak u bivsoj SFRJ radi na gradilistu kao zidar, a u Kini smo zaradjivali bogastvo
7. Savo, veliki opticki strucnjak, godinama radio po svijetu snalazi se kako zna, bio sa mnom dugo u Kuvajtu
8. Miroslav, sa mnom bio na Vukovaru, nabavlja hranu za nekoliko restorana gazde koji je kod nas nekad radio na ispitivanju hidraulike
9. Refa, konstruktor velikog dijela Vihora radi u Upravi za indirektno oporezivanje na odrzavanju racunarske opreme, covjek koji je magistrirao u Londonu sa temom odredjivanje tipa letilice na osnovu infracrvenog spektra izduvnih gasova. Indijska varijanta tenka je komletno njegovo rjesenje.
10. Davor, profesor na elektrotehnickom fakultetu u Rijeci, magistrirao iz oblasti dinamike kupole

...